„Ne zaboravite na Domanovića ako od vas budu tražili da pratite vođu ili da vam udare dangu. Nemojte! Time ćete prihvatiti život u mrtvom moru. Setite se Sofokleove Antigone. Nema predaje! Ako imate cilj i ideju u koju verujete, morate ih braniti.“
Ovako se profesorka srpskog jezika i književnosti u leskovačkoj Medicinskoj školi Milica Mišić oprostila od maturanata.
Ona je provela svoje učenike kroz gradivo učeno tokom četiri godine, podsećajući na najznačajnije likove i dela iz domaće i strane školske literature, izvlačeći im glavne ideje tih dela koje bi trebalo da slede u životu. Ovo su neke od poruka u njenom videu, a video pogledajte ceo jer stvano vredi:
Dragi moji maturanti, ovo je naš poslednji čas. Kao neko ko vam je predavao maternji jezik, neko s kim ste se prilično često viđali, zbog koga su mnoge noći ostale neprospavane, mnoga pitanja otvorena, mnoge sumnje probuđene, mnoge misli neizgovorene, mnogi likovi i predeli oživljeni. Kao neko ko vam je pričao nekad o literaturi, nekad o životu, nekada iz ugla pisca i neke davne epohe, nekada iz ličnog ugla, ali uvek iz srca, želim da vas pozdravim danas kada završavate školu i da vas ispratim u život.
Na početku ste velike životne borbe. Setite se Sofoklove Antigone. Nema predaje! Ako imate cilj i ideju u koju verujete morate ih braniti!
Bićete spaseni samo ako ste strpljivi, poput Marice koja je čitavu noć čekala Mitra, ili Penelope koja je čekala Odiseja.
Čuvajte prijatelje! Mnogo će vam trebati!
I kada su vam ciljevi veliki i daleki, koristiće vam saveti Svetog Save i Besede na Gori.
Ipak je skromnost vrlina!
– Za umetnost uvek morate naći vremena, ona je u svakom skladu i u jednostavnom, u onoj ćupriji na Drini i onoj Žepu, u crkvi u Avinjonu i onoj posebnoj od dalmatinskih borova pred kojom ste ovekovečili Kostićevu himnu ljubavi. I za pričanje uvek nađite vremena – podseća profesorka.
Borite se za pravu ljubav! Ne dozvolite da dune neki vetar Laze Lazarevića i sve odnese! Biće tu Romea, Julije, Ofelije, Tatjane i Onjegina, Vronskog i nesrećne Ane, biće i Lenke, Dafine, Sofke. Biće i pravih i pogrešnih, ali srce ne greši!
Padaćete, ustajati. Koprcati se, boriti se, odustajati. Ali nemojte stati!
Gurajte svoj kamen ne očajavajući kad se po ko zna koji put vraćate po njega.
Praštajte! Volite! Razumite!
Život nije lak, možda je baš zato i lep! Pun je suza, smeha, dugih noći, kratkih dana, hladnih vetrova, mirisnih svitanja.
Sa željom da i ubuduće čitate, više ne zato što morate, već zato što, nadam se želite i volite! Pozdravljam vas i želim da ostanete svoji, a ja ću vas kao posebne zauvek pamtiti!
Serbian