Izbori u Srbiji se bliže, a deluje da je društvo sve više podeljeno po tom pitanju. Da li su ovi izbori u Srbiji uopšte važni i šta nas čeka 21. juna, a šta dan posle? Pitali smo Stefana Aksovića, člana Predsedništva i predsednika omladine Dveri šta misli o svemu tome.
Da li su teme koje se nameću u kampanji važne za život građana ili se rezultat izbora zna i kampanja je samo forme radi?
Ja mogu reći da suštinski kampanju za ove izbore, koja bi podrazumevala nadmetanje ideja i programa, ni ne vidim. Ona ne postoji. Ovo što gledamo tragična je slika ogoljene politikantske prirode naše aktuelne političke scene lišene svake vrednosne utemeljenosti, principa i smisla – u kojoj je preostala samo puka borba za izborni cenzus, funkcije i lične privilegije.
Šta očekuješ 21. juna?
Ono što nas čeka 21. juna samo je vrhunac tog besmisla i ludala.
Očekujem fingirani privid demokratije i normalnosti uz već viđenu ubedljivu pobedu vladajuće partije.
„Konstruktivna opozicija“ onako kao što je prikupila potpise, preći će i izborne cenzuse a vrlo verovatno zadržati i vlast u lokalnim sredinama radi očuvanja preostalih fragmenata uništene slike političke pluralnosti.
Čeka nas dakle još jedno, tek blago uzdržano aminovanje međunarodne zajednice i pranje ruku pred očigledno nedemokratskim i polumafijaškim sistemom. Čeka nas još jedna potvrda besmislenosti uverenja da je nekome tamo zaista stalo do poštovanja ljudskih prava, pravne i demokratske države Srbije. Čeka nas, nadam se, otrežnjenje i razumevanje činjenice da se za slobodu moramo izboriti sami.
Šta posle izbora? Kako će izgledati politička scena i Srbija?
Nakon još jedne izborne farse, ostaje samo nada da ćemo bojkotom ostvariti pomake na tri ključna polja: poverenje građana u političke aktere u opoziciji koji su održali reč, kako ne bismo nastavili sa daljom dezintegracijom.
Alarmiranje i skretanje pažnje na prvom mestu domaće ali i međunarodne javnosti i možda najvažnije – očuvanje jedinstva čitave relevantne opozicije koja kao takva mora zadržati primat u javnom prostoru i spremno dočekati predsedničke izbore. To će biti prva, a nadam se ne i poslednja prilika da promenimo, ne aktuelnu vladajuću garnituru, već čitav korumpirani partokratski sistem koji je ovde građen već decenijama.