POMOZIMO: Prvo Oluja, sad požar, Dukići ponovo ostali bez krova nad glavom, ali kažu: Ima Boga i dobrih ljudi

Gotovo sve što je porodica Đorđa Dukića za dve i po decenije mukotrpnog rada i odricanja, nakon progona u „Oluji“, stekla u novom zavičaju na Banstolu, nestalo je juče u požaru za nepunih sat vremena. Ali solidarnost Krajišnika, Ličana, Banijaca… jednom rečju „Banstolaca“ nije izostala. Dukići kažu: „Dobro je, ima Boga i dobrih ljudi.“

„Mama moje najbolje drugarice je kao mlada ostala udovica sa dvoje male dece. Onda se desila „Oluja“ pa su bez ičega došli u Srbiju. Sagradili su kuću i skućili se, ali opet.. Snašao je i tumor na kičmi, a skoro je pobedila i rak. Noćas im je kuća izgorela, a na žalost sa njom i radionica od brata moje drugarice, od koje su živeli. On je pravi umetnik, za predmete od drveta, divan dečko. Ja ne znam zašto se njima ova strahota desila, to niko ne može da zna. Ali znam da ima dobrih ljudi koji će možda moći da im olakšaju ovu novu muku.“ – napisala je jedna devojka na tviteru povodom ovog događaja. Ona je ostavila i uputstvo za sve koji žele da pomognu i možete ga pronaći na kraju teksta.

Đorđe, „dete Oluje“, koji je na Banstol stigao kao dečak sa majkom i sestrom, bez igde ičega, izrastao je u vrsnog majstora i zanatliju. Pored svoje ozidao je još mnogo kuća na Banstolu, u Čortanovcima, Beški, Krčedinu i gde god je stigao.

Za njim su išle samo reči hvale: majstor kakovog možete poželeti.RTV,Branko Simonović

Od nedavno je odlučio da se umesto građevinarstvom bavi stolarijom, izradom originalnog nameštaja i drvene galanterije od plemenitog drveta i svu ušteđevinu uložio u to. Kupio je mašine, sav potreban alat, građu i krenuo.

Kad juče, oko pet popodne, kad je on skoknuo do grada, a majka Jovanka ostala sama kod kuće, u radionici je buknuo požar. Dok su stigli vatrogasci, iz Inđije i Karlovaca, radionica sa kompletnom opremom i već urađenim delovima nameštaja je izgorela. Vatrogasci su spasili manji deo kuće, ali sada ni on nije za stanovanje.RTV,Branko Simonović

„Šta da ti kažem. Sve je nestalo. I namštaj, i alat…Čekića više nemam“, sa knedlom u grlu kaže Đorđe, koji je svojim rukama sazidao kuću i radionicu od nekih 150 kvadrata. I opet se vratio – na nulu.

Međutim, sreća u nesreći je da niko nije nastradao. I da su tu dobre komšije. Već danas su se u dvorištu Dukića okupili brojni meštani, ljudi slične prognaničke sudbine, i akcijaški čiste ostatke zgarišta.

„Đole i njegova mati Jovanka su sjajni ljudi, učinićemo sve što možemo da im pomognemo da ovo prevaziđu“, kaže Nikola Terzić, jedan od komšija.

Uputstvo za sve koji žele da pomognu.

Budimo ljudi i pomozimo ovoj vrednoj porodici da ponovo stane na svoje noge.

Izvor: RTV, TW, Pokreni