Bogdan Radivojević: Rukomet treba da se vrati na mesto koje mu pripada (INTERVJU)

Bogdan Radivojević jedan je od najboljih rukometaša svoje generacije i naš reprezentativac.

Instagram stranica Rukometne legende Beograda, koja prati i promoviše srpski rukomet i rukometaše uradila je intervju sa njim, koji prenosimo integralno:

*ZA POČETAK, SA KOLIKO GODINA SI POČEO DA TRENIRAŠ RUKOMET, GDE I KO TI JE BIO PRVI TRENER?

Rukomet sam počeo da treniram sa nekih 8 godina u OŠ „Branislav Nušić“, tj.u rukometnom klubu Partizan, prvi trener mi je bio Aleksandar Brković.

*ZAŠTO SI BAŠ RUKOMET IZABRAO KAO SVOJ SPORT?

-Ne bih baš rekao da sam birao, jer nijedan drugi sport nisam ni probao da treniram, tako da samo rukomet sam trenirao ceo svoj život.

Tada kada sam počeo nije bila moja generacija, bili su stariji momci ’89.i ’90.godište, sa njima sam i počeo i bio sam tu kao neka maskota. Trčao sam gore-dole, ali eto kao detetu mi se to svidelo, gledao sam starije kako igraju i šutiraju. Roditelji su me pitali da li želim da ostanem u rukometu i ja sam rekao da želim, iako u tom trenutku nisam skroz znao zašto želim.

*KAKO JE DALjE IŠAO TVOJ PUT HRONOLOŠKI GLEDANO?

-Kasnije je došla i moja generacija koja se oformila. Prešao sam da treniram kod Zorana Todića sa kojim sam jako dugo saradjivao. Nakon Partizana nas nekoliko je zajedno sa Todićem prešlo u Sindjelić i tu smo ostali 2-3 godine. Tamo smo bili jako uspešni i osvojili praktično sve. Nakon te epizode sam se vratio u Partizan.

Trenirao sam naporno, pogotovo sa kondicionim trenerom da bih mogao da nabacim mišiće kako bih mogao da igram za prvi tim.

*DA LI SI U NEKOM MOMENTU TOKOM IGRANjA U MLADjIM KATEGORIJAMA OSETIO TRENUTAK I REKAO USPEĆU I KADA JE TO BILO?

-Sa nekih 14-15 godina sam video svoju budućnost u rukometu i stvarno nikada nisam imao pritisak od strane roditelja ili nekog trenera da moram i to je urodilo plodom, jer nisam osećao da nešto moram da radim, samo sam radio ono što volim.

Na treninge i utakmice sam išao sa osmehom i verovao sam u sebe i u ekipu, pogotovo u ekipu.

To me guralo napred. Ipak značajnije od svega su prijateljstva koja sam stekao kroz rukomet i to ostaje za ceo život.

*S OZBIROM DA SI SMATRAN VUNDERKIDOM, DA LI JE TO ZA TEBE PREDSTAVLjALO NEKU VRSTU PRITISKA, IAKO SI JOŠ UVEK BIO SAMO KLINAC I IGRAO MLADjE KATEGORIJE?

-Uvek je lepo čuti takve reči, ko kaže da nije tako, taj laže. Nisam gledao na to baš tako, za mene je bilo važno da jednog dana zaigram za reprezentaciju i sa njom nešto osvojim i dok to ne ostvarim neću prestati da igram rukomet. Ni sada sebe ne smatram nekim majstorom, iako mi karijera hvala Bogu ide odlično.

*KAKAV JE OSEĆAJ BIO IGRATI LIGU ŠAMPIONA SA VOLjENIM KLUBOM?

Neopisivo. Ja sam maštao da zaigram za Partizan ne zbog lige šampiona, to mi nije bilo bitno.

Bitno mi je bilo da igram derbi, jer da to nisam uradio, ništa od ovoga ne bi imalo smisla.

*KADA SI SAZNAO ZA PONUDU FLENSBURGA I KAKAV JE OSEĆAJ OSVOJITI LIGU ŠAMPIONA?

-Saznao sam za ponudu pre nego što sam igrao LŠ sa Partizanom protiv Flensburga u Nišu. Menadžer me zvao i rekao da se Flensburg interesuje za mene i da bi poslali neki ugovor za mene. Meni je to bilo uh, da li da mu verujem ili ne verujem?! Rekao mi je da protiv njih odigram najbolje što znam. Osvojiti ligu šampiona je nestvaran osećaj. To sam uradio u svojoj prvoj sezoni u inostranstvu i svakome bih poželeo da to doživi, bar 2-3 puta😉

*DA LI JE PRELAZAK U RNL BIO ISKLjUČIVO SPORTSKE PRIRODE?

Naravno. Pred kraj sezone je RNL došao sa ponudom i iako sam znao da neću tamo igrati 60 minuta, prihvatio sam jer poznajem sebe i verovao sam da ću se izboriti za ono što mi pripada, a to je mesto na terenu.

*ZATIM PRELAZAK U PIK SEGED, U SJAJAN TIM, KOJE SU REALNE ŠANSE SEGEDA?

-Prelazak u Seged jako dobra odluka. Seged je veliki klub i nisam mnogo razmišljao da li da predjem u Seged.

Ambicije Segeda su uvek iste, da seosvoji svako takmičenje u kome se učestvuje.

*ZANIMLjIVA STVAR JE DA ČESTO DOBIJAŠ CRVENE KARTONE KAD POGODIŠ GOLMANA U GLAVU IZ SEDMERCA? DELUJE KAO DA SU SUDIJE UBEDjENE DA TO NAMERNO RADIŠ?

-To je zanimljivo pitanje. Pogodio sam i protiv Orašhaze golmana u glavu i dobio crveni karton.To je jedno malo glupo pravilo.Ako se golman ne pomeri, a pogodiš ga u glavu-dobijaš crveni karton. Golman PSG-a mi je odmah prišao i rekao da nije crveni karton, jer je on skočio u tu stranu, ali dobro…

*U KLUPSKOM RUKOMETU SI URADIO VEĆ MNOGO, A SAM ISTIČEŠ DA ŽELIŠ USPEH SA REPREZENTACIJOM.VIDI SE DA ULAZIŠ SA MNOGO ŽARA KADA IGRAŠ ZA REPKU, ŠTA TO NEDOSTAJE DA REPREZENTACIJA NAPRAVI ZAPAŽEN REZULTAT?

–Meni je reprezentacija najbitnija i najlepša stvar. Mi dajemo sve od sebe i fizički i psihički.

Nije nam se dalo, ne bih da ulazim u detalje što je to tako i nisam ja taj koji bi trebao da priča šta fali…ja sam neko ko treba da dodje i da igra maksimalno za reprezentaciju i to uvek i radim.

*KUMOVI STE VANjA, MARSENIĆ I TI, DA LI STE POSTAVILI VANjI KAO ZADATAK DA OSVOJI LIGU ŠAMPIONA? NjEMU SAMO NEDOSTAJE.

-Da, nas trojica smo kumovi. Postavili smo mu zadatak da je osvoji, a i nas dvojica želimo još neki put da je osvojimo.

*DA LI JEDNOG DANA PRED KRAJ KARIJERE MOŽEMO DA TE OČEKUJEMO PONOVO U CRNO-BELOM DRESU?

-Ja se iskreno nadam i to mi je velika želja. Zaista sanjam da nešto veliko osvojim sa Partizanom, to nije realno, ali skoro 100% se opet vidimo u crno-belom dresu.

*DA SE OPET RODIŠ DA LI BI SVE ISTO URADIO ILI BI NEŠTO PROMENIO?

-Sve bih isto uradio, baš ništa ne bih menjao.

*TVOJA PORUKA ZA KRAJ?

-Moja poruka za kraj je da samo nastavite kao i do sada. Stvarno mi je drago što ima još ljudi koji se bore da se rukomet vrati na mesto koje mu pripada, jer je sada pao baš nisko. Nadam se da će biti još više ljudi da nas bodri kad igramo za reprezentaciju. 

To nam puno znači, a ne da izadjemo iz hale razočarani, jer smo igrali pred praznim tribinama.

Izvor: Rukometne legende Beograda – zapratite ih na instagramu