Dijalog vlasti i opozicije u Srbiji ponovo je postao aktuelna tema, a o tome zna li opozicija šta hoće, ima li snage da stane iza svojih zahteva i da li u Beogradu možemo očekivati sličan scenario kao u Banja Luci razgovarli smo sa Stefanom Aksovićem, članom Glavnog odbora Dveri.

Na ovu temu razgovarali smo i sa drugim mladim ljudima iz opozicionih stranaka u Srbiji i objavićemo to u narednom periodu.

Tema pregovora između vlasti i opozicije oko fer izbornih uslova nekako je ponovo aktuelna, ali čini se da je samoj opoziciji donela određena neslaganja. Kako ti to vidiš?

Budući da sam i lično bio učesnik na jednoj od sesija pregovora održanih na najvišem nivou pre godinu i po dana, ne mogu reći da sam po tom pitanju optimista.

Kada je reč o opoziciji i međusobnim odnosima unutar nje – mislim da je krajnje vreme da se svi uozbiljimo, usaglasimo i makar po ovom elementarnom a suštinski važnom pitanju se postavimo odgovorno i složno. Bez sujeta i preteranih, nerealnih zahteva, svesni svoje pozicije.

Ipak, bojim se da se ne ide u tom pravcu. Dveri su iznele svoj predlog najvažnijih uslova koje se tiču prvenstveno garancija da će dogovoreno biti i ispoštovano i ja verujem da to i jeste suština.

Pre neki dan na jednom portala videli smo naslov „Opozicija: Neuspeh pregovora znači ulicu“. Ima li opozicija snage za ulicu?

Stranke i političari svoju realnu snagu mogu i treba da baziraju jedino na podršci građana. U tom smislu, i pitanje da li političke organizacije imaju „snagu za ulicu“ zapravo je pitanje imaju li tu snagu opoziciono orjentisani građani, a mnogo primera daje nam na to pozitivan odgovor.

Ipak, kada je reč o čisto političkoj borbi za smenu vlasti kao motivu, mislim da je ulica potrošena opcija.

Paralela između Banja Luke i Beograda

Na nedavno održanin izborima u Banja Luci pobedio je mladi kandidat opozicije Draško Stanivuković. Može li se sličan scenario desiti u Beogradu?

Ozbiljne političke promene postale su, reklo bi se, realnost i na Balkanu ali kao da u širkom luku zaobilaze još jedino Srbiju. Mnogo je uzroka za takvu situaciju koji ne obećavaju ni da će se ona u skorije vreme promeniti.

Lično, nisam baš ni pobornik prakse da mladi ljudi bez životnog, profesionalnog i porodičnog iskustva preuzimaju najviše pozicije izvršne vlasti ali u postojećim autokratskim sistemima zasnovanim na korupciji i partokratiji kakve još uvek imamo u sve tri srpske države na Balkanu – mladi ljudi i nova energija možda su i najvažniji uslov suštinskih promena pa se s toga iskreno nadam da neće izneveriti očekivanja. To bi ostavilo velike posledice.